Sermons

Summary: In this sermon, the speaker reflects on the presence of ugliness and the absence of beauty in various aspects of life, including architecture, nature, and social interactions.

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • Next

LEPOTA CE SPASITI SVET

Uvod, filozofsko razmatranje:

Cesto se krecem na relaciji Aradac-Zrenjanin. Dok sam vozio svoj bicikl, poceo sam da uvidam jednu pojavu oko sebe. Gradi se jedan lep, velik objekat ali primetio sam nešto što je u meni izazvalo osecaj nezadovoljstva. Ceo objekat je okrecen u sivu boju. Od svih boja koje su im stojale na raspolaganju odlucili su da iskoriste tamno-sivu boju, koja se uopšte ne uklapa u okruženje. “Kako ružna boja, promamrljah o kuci.”

Nastavio sam dalje da vozim svoj bicikl, pogledao sam sa svoje desne strane na ulasku u Zrenjanin I primetio sam mnoštvo razbacanih plasticnih kesa, limenki, ubrusa, koje vetar nosi na sve strane. Zašto je to tako? Zar ljudi nisu mogli da uzmu plasticne kese, svoje limenke od pica, razbacane kesice od cipsa, opuške cigareta I jednostavno da odlože u kantu za dubre. Poštedeli bi sebe, prirodu I mene ovog ružnog prizora. Pomislih: “Ovo izgleda zaista ružno” Nastavih dalje.

Ušao sam u jednu instituciju I imao sam šta da vidim I cujem…Prljavi prozori koji nisu odavno cišceni oko kojih se uhvatila paucina, ali nikom ne smeta jer je ionako smeštena u delu zgrade gde ce malo njih zagledati. Zidovi ispucali a prozori, nabrzinu stavljeni oko kojih se vidi pur pena. Jedna bakica se raspravljala sa radnicom o papirologiji u vezi nekog stana. “Umesto da se odmaram, pošto je pauza, ja ovde gubim svoje vreme sa vama” – Rece zaposlena žena, uzdržano. Umesto medusobnog razumevanja, primetio sam da je osoblje ljubazno samo po službenoj dužnosti, a nekome je žao što ce morati ponovo da troši novac za taksi da bi prikupio sve potrebne papire u vezi stana. Gde je osmeh/vedrina? Nema ga. Gde je strpljenje I poštovanje? Nestalo je! “Kakva ružna slika”…

Šta je zajednicko za sva ova iskustva? Prisustvo ružnog a odsustvo lepog. Nedostatak lepog u arhitekturi, nedostatak lepog u prirodi, nedostatk lepog u društvu, nedostatak moralne lepote.

Kako znamo da je nešto lepo? Šta je lepota? Kada slušamo neko klasicno muzicko delo, u nama se budi osecaj divljenja, neka neodoljiva toplina zbog divnih melodija koje ulaze na naše uši. Isto tako, kada citamo o nekom plemenitom delu iz Svetoga Pisma ili neke druge knjige osecamo da je to nešto iskonski uzvišeno I velicanstveno, cesto nam suze teku od “obicne” melodije ili teksta. Sve što na takav nacin deluje na nas, moglo bi se nazvati lepotom.

Šta je lepota teško je reci, nije lako dati jednoznacan odgovor. Ali, smatram da ce odgovor na ovo pitanje postati lakše ako ovo pitanje budemo tretirali u svetlosti drugih pitanja bez kojih nije moguce dati odgovor na prvo pitanje. Umesto da damo odgovor, postavicemo još par pitanja.

Šta je istina? Kako znamo da je nešto istinito? Šta je dobrota? Kako znamo da je nešto dobro?

Dobrota

Istina

Lepota

Izgleda prilicno cudno kada govorimo recenice poput: „To nije istina, nisi u pravu!“ ili „Ostavi ga na miru; on ne ti nije ništa skrivio." Ili na primer: “ovo izlgeda zaista ružno” Kada izgovaramo ovakve recenice, pozivamo se na univerzalni viši standard etike, estetike I epistemologije koji nesvesno nosimo u sebi. Mi možemo da razlikujemo istinu od laži, dobro od lošeg, ružno od lepog na osnovu neceg sasvim onostranog, a to je standard koji imamo u glavi. Ove tri vrline su duboko povezane i cesto se medusobno preplicu u svakodnevnom životu.

Da li možemo reci da je Isus Hristos bio dobar a da nije govorio Isitnu o sebi I svetu?

Da li možemo reci da je Isus Hristos govorio Isitnu ali da nije bio dobar?

Zašto ljudi koji su moralno iskvareni, ne vide ništa lepo u klasicnoj muzici i umetnosti koja im se cini vrlo dosadnom? Na koji nacin moral utice na našu percepciju lepog? Da li lepotom možemo da se borimo protiv zla?

Da li lepota može postojati bez istine I dobrote? Može, ali ne u svom punom potencijalu.

Cak I osoba koja lepo izgleda izaziva gadenje kada znamo da nije dobra I da ne govori istinu. Cak I “ružna” osoba postaje lepa kada je dobra I govori istinu. Da li se slažete samnom? Lepota je ishod istine I dobrote.

Želim da istaknem da dobrota, istina I lepota ne mogu u svojoj punini postojati same za sebe, odvojeno jedna od druge, sve tri vrline moraju postojati zajedno, odvojene jedna od druge gube svoj pravi smisao. One ne mogu postojati same od sebe i za sebe. Ove vrlne su objektivne a ne subjektivne.

"Jer ove tri vrline postoje samo u svom jedinstvu. Dobro, odvojeno od istine i lepote, je samo nejasan osecaj; apstraktna istina je prazna rec ako ne vodi dobrom I lepom življenju; a lepota bez istine i dobra je idol."

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Iako bi smo mogli još dosta da filosofiramo o ovim vrednostima, hajde sada zajedno da uronimo u potragu za lepotom, kakvu je pronalazimo u svetom pismu. Otvorimo Psalam 27.

Copy Sermon to Clipboard with PRO Download Sermon with PRO
Talk about it...

Nobody has commented yet. Be the first!

Join the discussion
;