LEPOTA CE SPASITI SVET
Uvod, filozofsko razmatranje:
Cesto se krecem na relaciji Aradac-Zrenjanin. Dok sam vozio svoj bicikl, poceo sam da uvidam jednu pojavu oko sebe. Gradi se jedan lep, velik objekat ali primetio sam nešto što je u meni izazvalo osecaj nezadovoljstva. Ceo objekat je okrecen u sivu boju. Od svih boja koje su im stojale na raspolaganju odlucili su da iskoriste tamno-sivu boju, koja se uopšte ne uklapa u okruženje. “Kako ružna boja, promamrljah o kuci.”
Nastavio sam dalje da vozim svoj bicikl, pogledao sam sa svoje desne strane na ulasku u Zrenjanin I primetio sam mnoštvo razbacanih plasticnih kesa, limenki, ubrusa, koje vetar nosi na sve strane. Zašto je to tako? Zar ljudi nisu mogli da uzmu plasticne kese, svoje limenke od pica, razbacane kesice od cipsa, opuške cigareta I jednostavno da odlože u kantu za dubre. Poštedeli bi sebe, prirodu I mene ovog ružnog prizora. Pomislih: “Ovo izgleda zaista ružno” Nastavih dalje.
Ušao sam u jednu instituciju I imao sam šta da vidim I cujem…Prljavi prozori koji nisu odavno cišceni oko kojih se uhvatila paucina, ali nikom ne smeta jer je ionako smeštena u delu zgrade gde ce malo njih zagledati. Zidovi ispucali a prozori, nabrzinu stavljeni oko kojih se vidi pur pena. Jedna bakica se raspravljala sa radnicom o papirologiji u vezi nekog stana. “Umesto da se odmaram, pošto je pauza, ja ovde gubim svoje vreme sa vama” – Rece zaposlena žena, uzdržano. Umesto medusobnog razumevanja, primetio sam da je osoblje ljubazno samo po službenoj dužnosti, a nekome je žao što ce morati ponovo da troši novac za taksi da bi prikupio sve potrebne papire u vezi stana. Gde je osmeh/vedrina? Nema ga. Gde je strpljenje I poštovanje? Nestalo je! “Kakva ružna slika”…
Šta je zajednicko za sva ova iskustva? Prisustvo ružnog a odsustvo lepog. Nedostatak lepog u arhitekturi, nedostatak lepog u prirodi, nedostatk lepog u društvu, nedostatak moralne lepote.
Kako znamo da je nešto lepo? Šta je lepota? Kada slušamo neko klasicno muzicko delo, u nama se budi osecaj divljenja, neka neodoljiva toplina zbog divnih melodija koje ulaze na naše uši. Isto tako, kada citamo o nekom plemenitom delu iz Svetoga Pisma ili neke druge knjige osecamo da je to nešto iskonski uzvišeno I velicanstveno, cesto nam suze teku od “obicne” melodije ili teksta. Sve što na takav nacin deluje na nas, moglo bi se nazvati lepotom.
Šta je lepota teško je reci, nije lako dati jednoznacan odgovor. Ali, smatram da ce odgovor na ovo pitanje postati lakše ako ovo pitanje budemo tretirali u svetlosti drugih pitanja bez kojih nije moguce dati odgovor na prvo pitanje. Umesto da damo odgovor, postavicemo još par pitanja.
Šta je istina? Kako znamo da je nešto istinito? Šta je dobrota? Kako znamo da je nešto dobro?
Dobrota
Istina
Lepota
Izgleda prilicno cudno kada govorimo recenice poput: „To nije istina, nisi u pravu!“ ili „Ostavi ga na miru; on ne ti nije ništa skrivio." Ili na primer: “ovo izlgeda zaista ružno” Kada izgovaramo ovakve recenice, pozivamo se na univerzalni viši standard etike, estetike I epistemologije koji nesvesno nosimo u sebi. Mi možemo da razlikujemo istinu od laži, dobro od lošeg, ružno od lepog na osnovu neceg sasvim onostranog, a to je standard koji imamo u glavi. Ove tri vrline su duboko povezane i cesto se medusobno preplicu u svakodnevnom životu.
Da li možemo reci da je Isus Hristos bio dobar a da nije govorio Isitnu o sebi I svetu?
Da li možemo reci da je Isus Hristos govorio Isitnu ali da nije bio dobar?
Zašto ljudi koji su moralno iskvareni, ne vide ništa lepo u klasicnoj muzici i umetnosti koja im se cini vrlo dosadnom? Na koji nacin moral utice na našu percepciju lepog? Da li lepotom možemo da se borimo protiv zla?
Da li lepota može postojati bez istine I dobrote? Može, ali ne u svom punom potencijalu.
Cak I osoba koja lepo izgleda izaziva gadenje kada znamo da nije dobra I da ne govori istinu. Cak I “ružna” osoba postaje lepa kada je dobra I govori istinu. Da li se slažete samnom? Lepota je ishod istine I dobrote.
Želim da istaknem da dobrota, istina I lepota ne mogu u svojoj punini postojati same za sebe, odvojeno jedna od druge, sve tri vrline moraju postojati zajedno, odvojene jedna od druge gube svoj pravi smisao. One ne mogu postojati same od sebe i za sebe. Ove vrlne su objektivne a ne subjektivne.
"Jer ove tri vrline postoje samo u svom jedinstvu. Dobro, odvojeno od istine i lepote, je samo nejasan osecaj; apstraktna istina je prazna rec ako ne vodi dobrom I lepom življenju; a lepota bez istine i dobra je idol."
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Iako bi smo mogli još dosta da filosofiramo o ovim vrednostima, hajde sada zajedno da uronimo u potragu za lepotom, kakvu je pronalazimo u svetom pismu. Otvorimo Psalam 27.
Tumacenje biblijskog teksta:
1 stih David 27 psalam zapocinje izrazom poverenja u Gospoda. Služi se dvema metaforama: „svetlost“ i „spasenje“. Svetlost rasteruje mrak, tama predstavlja zlo, ocajanje, mrak je cesto pokrenut ratom. Ista metafora se koristi u Miheju 7:8—9 gde se opisuje kako ce neprijatelji biti posramljeni kada Gospod dovede svoj narod u svetlost, tj. On ce im doneti veliku pobedu. Miheja 7:8-9 “Ne raduj se nada mnom, o, neprijateljice moja! Jer, ako sam i pao, ustacu; ako i u tami sedim, Gospod mi je svetlost! Gospodnju cu jarost da podnosim?– jer sam mu zgrešio?– dok moj slucaj ne odbrani i parnicu moju pravedno ne reši. Izvešce me on na svetlost i ja cu gledati pravednost njegovu.” Iz prve metafore svetlosti tece druga, Gospod ce mu doneti spasenje. Ako je Gospod naša svetlost, spasenje i tvrdava koga da se plašimo?
2 stih Ovde pronalazimo uzrok Davidovih kobnih nevolja. Namera njegovih neprijatelja je samo jedna da „prožderu“ njegovo meso, (On ih poredi sa grabežljivim zverima) oni žele da ga unište. Ali, iako su bili opasni kao divlje zveri, oni padaju i spoticu se pred njim.
3 stih Moguca buduca situacija, ova situacija o kojoj govori David svakog trenutka moža postati realnost. Više puta je bio gonjen od strane vojske svog rodenog sina ali i od strane cara Saula, ipak David porice bilo kakvu mogucnost da bi takva situacija mogla da pokoleba njegovo nepokolebljivo pouzdanje u Gospoda.
Ako bi ste se našli u situaciji koja u vama budi strah, ako bi na vas navalili zlikovci koji su toliko moralno izopaceni da žele proždreti vaše telo, ako bi se protiv vas vojska utaborila, šta bi ste u tom trenutku poželeli?
Bolestan covek, ima samo jednu želju – da ozdravi. Ratnik, ima samo jednu želju – da se vrati živ i zdrav kuci. David, vladar Izraela, progonjen ratom od strane svojih dušmana poput divlje zveri, takode ima samo jednu želju, vrlo neobicnu želju... To nije želja bolesnog coveka niti ratnika. U Psalmu 27:4 David nedvosmisleno kaže: „Za jedno samo molim Gospoda, samo to ištem. . .” U ovom stihu psalmisat izražava svoju usredsredenost ka samo jednom cilju, ovakvo usmerenje je bez premca u celom Svetom Pismu. Nigde drugde u Svetom pismu ne pronalazimo izraz kao što je „samo to ištem“. Pod nadahnuc´em David iznosi svoj jedini zahtev, jedini cilj svog životnog traganja. Njegova jedinstvena namera može biti iznenadujuca za sve nas (Ps 27:4):
Stih 4
“Da prebivam u Domu Gospodnjem
kroz sve dane svog života;
da posmatram lepotu Gospodnju,
i savet potražim u njegovom Domu.”
Neko bi mogao pomisliti da je David bio usredsreden na Svetinju samo zato što mu je trebalo utocište od kralja Saula koji je pokušavao da ga ubije, ili zato što je bio odsutan iz Božjeg vidljivog prisustva u svetinji dok je bio u bekstvu, pa ga je uhvatila nostalgija. Dok se prisecamo istorije Davidovog života, nalazimo odgovor. On nije priželjkivao da bude u Svetinji samo za vreme nevolje.
Prema Psalmu 27:4, ono što David traži nalazi se u svetinji. Kakva je priroda tog Iskustva u Svetinji za kojim David cezne? David otkriva kako je Svetinja mesto onoga što klasicni filozofi nazivaju „trostrukom zvezdom vrednosti“ u ljudskom životu. Filozofi sažimaju ono što zaista vredi u ovom životu u tri reci: lepota, istina i dobrota. „Osnovne vrednosti lepote, istine i dobrote prepoznate su od antike kao suštinski kvaliteti iz kojih su sve vrednosti suštinski izvedene.
Psalam 27:4a Koja je prva Davidova želja?: „da gledam lepotu Gospodnju“. Hebrejska rec no’am, ovde prevedena „lepota“, odnosi se na više od apstraktne estetske forme. To je ona vrsta lepote koja dotice posmatraca, prijatnošc´u. Lepota sa emotivnom snagom—estetski doživljaj. David žudi da vidi ovu lepotu Gospodnju u svetinji. To je lepota koju Gospod ima u sebi, svoj karakter, ali je i lepota koju Gospod daje drugima, svojim stvorenjima.
U celom Starom zavetu, iskustvo obožavanja i spasenja i upodobljavanja Bogu po karakteru opisuje se jezikom estetike ili lepote, kada postajemo slicniji Bogu mi se prolepšavamo. 1 Moj 1:27 “I stvori Bog covjeka po oblicju svojemu, po oblicju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih.” David poziva stvorena bic´a da se klanjaju Gospodu „u lepoti svetosti“ – možda bolje prevedeno „u svetoj lepoti“ (Ps 29:2; up. 2. Dn 20:21). Psalam 149:4 poziva na hvalu Bogu jer „On c´e krotke ulepšati spasenjem“. Isaija više puta opisuje spasenje u smislu lepote: „Probudi se, Sione, obuci se u prelepe haljine svoje“ (Isaija 52:1); „Bic´eš venac lepote (tip¯·’e·re? - slava/lepota) u ruci Gospodnjoj“ (Isaija 62:3); „Kako su lepe na planinama noge onoga koji donosi dobre vesti, koji objavljuje mir, koji donosi dobru vest, koji objavljuje spasenje“ (Isaija 52:7).
Ispravna doktrina i besprekorni moralna pravila sama po sebi nikada nec´e pokrenuti srca ljudi. Lepota istine, lepota karaktera, pleni cula i privlaci posmatraca, lepota se otkriva u detaljima (Marijana koja ti je žašila džep). Poruka Svetog pisma u vezi sa obožavanjem i spasenjem nije u nerazumljivim formulacijama vere, vec´ je smeštena u lepoti svetilišta i njegovih službi. „Snaga i lepota su u svetinji Njegovoj“ (Ps 96:6).
Ovo je zaista bilo neverovatno otkrice za mene iz Svetog pisma. Za Boga je lepota podjednako važna kao dobrota i istina. Neki hrišcani su cvrsto ubedeni da “oni imaju istinu” I da je “njihov nacin života dobar” ali šta vredi kada u njihovom životu nema lepote Hristovog karaktera? Nije dovoljno da ono što govorimo I propovedamo sadrži istinite tvrdnje, skup cinjenica mora biti izgovoren na lep nacin. Nije dovoljno da živimo život sa maksimalnom efikasnošcu I produktivnošcu, u našem životu mora da se ogleda lepota koja jedino teži da usreci druge a ne da izvuce maksimalnu korist za sebe.
Jovan 20:5-7 “Zavirio je unutra i opazio položene zavoje, ali nije ušao u grob. Zatim je i Simon Petar došao za njim. Ušao je u grob i video položene zavoje i ubrus koji je bio na Isusovoj glavi. Ubrus nije bio sa zavojima, nego je bio složen na jednom mestu.“
Naravno, estetsko iskustvo nije dovoljno. David želi ne samo da „gleda lepotu Gospodnju“ vec´ i da „savet potraži u njegovom domu“ (Ps 27:4, poslednji deo). Hebrejska rec prevedena sa „potražiti/ispitati“ je bakar, retka rec u Starom zavetu sa bogatim znacenjem. Ne odnosi se samo na ispitivanje, vec´ ima znacenje intelektualnog razmišljanja, marljivog traženja, detaljnog ispitivanja dokaza da bi se utvrdila istina o predmetu. Božja kuca nije samo prepuna lepota; Božji dom je mesto traganja, marljive potraga za istinom. Jednoga dana, kada nas Hristos bude uzeo k sebi u svoj dom, tamo ce nam se otkriti neverovatne istine koje do sada nismo razumeli, žudecemo da ispitujemo I izucavamo njegovo Svetilište. Da li ste uhvatili sebe da u Božjem domu na zemlji spavate umesto da istražujete? David nije bio pasivan, on je bio marljivi tragac za istinom.
“„Kada jedemo Hristovo telo i pijemo Njegovu krv, element vecnog života ce se pronaci u službi. Nece biti ustajalih, cesto ponavljanih ideja. Dosadno, monotono propovedanje prestace. Stare istine ce biti predstavljene, ali ce se videti u novom svetlu. Postojace novo videnje istine, jasnoca i snaga koju ce svi primetiti. Oni koji imaju privilegiju da sede pod takvom službom, ako su prijemcivi za uticaj Svetoga Duha, osetice energiju novog života. Vatra Božje ljubavi ce biti zapaljena u njima. Njihove sposobnosti opažanje ce biti oživljene kako bi razaznale lepotu i velicanstvo istine. Reci istine ce rasti na znacaju i dobice širinu i punocu znacenja o kojoj nikada nismo sanjali. Lepota i bogatstvo reci imaju transformišuci uticaj na um i karakter...“ (White, Prophets and Kings, 3)
U stihu 13 David veruje, nada se I ocekuje da ce videti “dobrotu Gospodnju u zemlji živih” Evo naše trec´e zvezde vrednosti. David gleda lepotu Gospodnju u svetinji; on istražuje dubine istine; I na kraju on doživljava dobrotu Gospodnju. Psalam 65:4 “Blago onome koga izbiraš i primaš, da živi u dvoru tvom! Nasiticemo se dobrom doma tvojega, svetinjom hrama tvojega.
EGW: Kada bi se ovom principu posvetila pažnja koju zahteva njegov znacaj, došlo bi do radikalne promene u nekim od dosadašnjih metoda obrazovanja. Umesto da pozivaju na ponos i sebicnu ambiciju, raspiruju duh oponašanja, ucitelji treba da nastoje da probude ljubav prema dobroti, istini i lepoti – da probude želju za izvrsnošc´u. Ucenik bi tada težio da razvija Božje darove koji su mu dati, ne da bi nadmašio druge, vec´ da bi ispunio volju Stvoritelja i da bi primio Njegovo podobije (oblicje). Umesto da bude usmeren na puka zemaljska merila, ili da bude pokrenut željom za samouzdizanjem, koja sama po sebi unižava i omalovažava, um bi bio usmeren ka Stvoritelju, da Ga upozna i da Mu se upodobi. (Patrijarsi I Proroci PP 595.4)
Hijasticka struktura:
A. “Gospod je krepost života mojega” (stihovi 1-3)
B. Lepota Gospodnja (stih 4)
C. “Neprijatelji moji” (stihovi 5-6)
D. Tri pozitivne molbe (stih 7)
E. “Tražite lice moje” (stih 8)
D'. Tri negativne molbe (stihovi 9-10)
C'. “Neprijatelji moji” ( stihovi 11-12)
B'. Dobrota Gospodnja (stih 13)
A'. “Neka bude srce tvoje krepko” ( stih 14)
Napomena (Ne mora se citati): Hijasticka struktura je lingvisticki metod pisanja pomocu koga su Jevreji u Tanahu mogli da istaknu glavne religiozne ideje. Ova struktura nastaje kao „niz elemenata recenice, stiha, pasusa, poglavlja koji se zatim ponavljaju– ali obrnutim redosledom“ Bez centra ukrštanja u jevrejskoj literature koji se postiže primenom hijazma, ne bi smo mogli sa lakocom da prepoznamo koja je kljucna misao I poruka koju nam porucuje psalmista. Hijasticka struktura omogucava prenošenje važnih ideja, a da se one ne stope sa okolnim tekstom.
Zakljucak:
Ako ste mislili da je glavna poruka 27 psalma dobrota, istina i lepota u svetinji, prevarili ste se. Glavna poruka je: “tražite moje lice”. Božje lice sjaji lepotom koja se ne može ljudskim umom zamisliti. Gledajuci svakodnevno lepotu, dobrotu, isitnu kakva je otkrivena u Isusu Hristu koji je “sjajnost slave i oblicje njegovog bica” (Jevr. 1:3) Mi se možemo uzdici iznad laži kojima smo svakodnevno zapljusnuti, možemo se uzdici iznad moralne i estetske ružnoce ovoga sveta koji razmece svoje bezakonje poput dubreta na ulici. Ono što smo do sada, zbog greha, smatrali ružnim, glupim I dosadnim, promenice se u izvor unutrašnje lepote koja ce se prelivati na našem licu. “Mi pak svi koji otkrivenijem licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u to isto oblicje iz slave u slavu, kao od Gospodnjega Duha.” (2 Kor 3:18) Da li lepotom možemo da se borimo protiv zla? Možemo, ali duhovnom lepotom Hristovog karaktera koji ce se pokazati u našim svakodnevnim postupcima dok budemo “tražili njegovo lice”.
Amin.
